Интерпретатор, односно извођач, јесте физичко лице које се лично ангажује на интерпретацији дела (музичар, глумац, играч, пантомимичар, певач, диригент). Ово је дефиниција коју даје Закон о ауторском и сродним правима у члану 113.
Интерпретација је, словом истог Закона, духовно добро које настаје личним ангажовањем интерпретатора приликом звучног, односно визуелног или звучног-визуелног саопштавања дела (чл. 112).
У пуном складу са Законом, Организација за колективно остваривање интерпретатора – Организација ПИ – верује да лични ангажман извођача у интерпретацији даје посебан печат и допринос креираном делу. Тај посебан допринос даје основ за морална и имовинска права интерпретатора на изведеном делу.
Морално право интерпретатора, односно право да буде признат као такав, а његово име назначено на сваком примерку снимка дела, као и да се у одговарајућим случајевима супростави дистрибуцији снимака своје интерпретације зајемчено је Законом (чл. 114 и 115).
Морална права интерпретатора Организација ПИ не штити.
Имовинска права (која наш Закон детаљно дефинише у поглављу 1.4.2.) Организација ПИ штити и то на основу дозволе, коју је издао Завод за интелектуалну својину.
Колективно остваривање имовинских права поверених Организацији ПИ укључује:
- емитовање интерпретације са издатог снимка на носачу звука (чл. 117 ст.1.1.);
- јавно саопштавање интерпретације, која се емитује са издатог снимка на носачу звука (чл. 117 ст.1.2);
- јавно саоштавање интерпретације са издатог снимка на носачу звука (чл. 117 ст.1.3);
- интерактивно чињење доступним интерпретације јавности (чл. 116 ст. 1 тачка 6); као и
- посебна накнада за интерпретаторе (члан 39 у вези са чл. 146).
Интерпретаторска имовинска права остварују се преко Организације ПИ, преко уговора који закључују индивидуални интерпретатор – извођач и Организација ПИ, преко налога који интерпретатор издаје Организацији ПИ, или на основу самог Закона.